Dragi Čarlse,

Sinoć sam konačno popustio, jer je ispiranje mozga postalo nepodnošljivo. Nedeljama slušam da je vreme da se posvetim zdravlju i vežbanju, naročito posle infarkta. Kako mi nije padalo na pamet da prepisanu šetnju upražnjavam u bolničkoj sali za rekovalescente ili ne daj Bože – na svežem vazduhu sa gomilom ambicioznih penzionera, sinoć sam se konačno pojavio u teretani. Nikolas me je dovezao i tražio sam da me sačeka jer sam bio ubeđen da ću odande izleteti i pre početka. Bio sam ljubomoran na njegovo mlado i jako srce kada sam ga ostavio sa ogromnim sendvičem posle kojeg sam znao da će zapaliti bar 4 cigarete. Nisam ni sam znao zašto sam pristao na sve to. Sačekala me je Nafrakana, u tigrastim helankama, sa snopovima narukvica, minđuša i prstenja.

– Dragi! Stigao si na vreme. Pođi sa mnom.

Vukla me je za rukav pokazujući mi trenere, svlačionicu, sprave, peškire i vodu, usput blebećući o preduslovima za zdrav i dug život, principima ishrane i ko zna čemu još.. Program na mašini je startovao i kada sam pogledao ka traci, pod mojim drečavim Adidas patikama je pisalo: Life. Fitness.

Poslednji život koji pamtim prekinuo se pre 7 godina, a jedini fitnes koji sam upražnjavao posle toga je podizanje čaše i flaše, preskakanje obroka i rastezanje Doktorovih živaca.

Blenuo sam okolo šokiran klijentelom- nalazio sam se u potpuno nepoznatom okruženju, kao u paralelnoj stvarnosti. Shvatio sam da većina prisutnih devojaka ima oko 20 godina i dok opasane sigurnosnim pojasevima ćutke bilduju tegovima ogromne težine, momci počupanih obrva radeći trbušnjake stenju kao nevine devojke u krevetu. Bio sam zaslepljen količinom utegnutih tela, svega je bilo previše: guzica i bicepsa, znoja, glasne muzike, nesnosnih kombinacija sportske opreme, motivacije, želje za životom.. Osećao sam se kao pedofil-početnik. Na traci pored je dahtao tip naših godina, svestan istih činjenica, ali su se njegove okice caklile od sreće.

Nafrakana se sa mojim novim ličnim trenerom u nekom trenutku stvorila pored.

Ah! Odlično ti ide, da vidimo šta piše:

Distance (km): 6,74

Time (min): 60:04

Incline: 1,0

Speed: 7,2

Heart rate: 167

Pogledao sam u displej, gde je umesto svega što je rekla, crvenim drečalo:

31. JANUAR!

Zatvorio sam oči želeći da izoštrim sliku, a kada sam ponovo pogledao, pisalo je:

UBICO, KRIV SI!

Ruka mi je poletela ka STOP tasteru.

– Draga, verovaću ti na reč, nisam stavio sočiva. Za danas sam dosta vežbao.