Dragi Čarlse,

Istog trenutka kada sam priklonio ulazna vrata, kuću je ispunio severac. Čuo sam kako moje društvo odlazi sa prilaza i krajem oka poslednji put bacio pogled na njihove automobile. U hodniku je bilo mračno, a stepenice su izgledale trulo i nesigurno. Pogledao sam na sat, bilo je 23:58. Penjao sam se lagano, dok mi je škripa dasaka uskomešala misli. Ušao sam u sobu u kojoj smo do malopre sedeli – bila je zadimljena i jezivo pusta. Ugasio sam svetlo, otvorio prozor, prošao oprezno kroz prostoriju i konačno seo. Gurnuo sam pivo i sipao viski. Osetio sam lupanje srca, pa sam pokušao da ne dišem, ne bih li ga usporio. Gledao sam u svoje naježene, ispružene ruke, nikako nisam želeo da dignem pogled sa stola. Iz najmračnijeg ugla se čulo se koračanje i glas koji sam lako prepoznao:

– Zdravo, Džone.

Sledila mi se krv u žilama i ona je to znala.

– Odlazi, ove godine nećemo pregovarati, rekao sam nesigurno.

– Kako to misliš? Mislim da ćemo ovaj put sklopiti posao, ubeđenija sam u to više nego ikada.

– Ti ne postojiš, obična si utvara, a ja sam pijan. Zar ne?

– Bole me tvoje reči, mislim da to nisam zaslužila. Uvek sam samo htela da ti pomognem, povedem te sa sobom – ne zbog mene, nego da bi tebi bilo bolje. Mogu li da sednem pored tebe? Malo se samo pomeri. Eto, vidiš kako je lako. Ti si mi najdraži, mnogo sam uložila u tebe. Dođi, spusti glavu na moje rame, ne volim kad si mi daleko, jedva sam čekala da te pomilujem po kosi, ovako.. . Zašto drhtiš? Opusti se, dobro je što nisi pio lekove, ovo je vrlo jednostavna stvar. Pogledaj me, slobodno, hajde podigni glavu. Dobro, ne moraš, evo, uzmi ovo. Znaš da je tako ispravno.

Poslušao sam, mislio sam na svoju princezu.

Što da ne  mi se ispisivalo pred očima u svim fontovima.

Sledeće sekunde čuo sam trčanje uz stepenice v,rata sobe su se naglo otvorila, pa je kvaka okrunila zid. Svetlost iz hodnika me je potpuno osvestila. U dva koraka je već bila pored mene. Osetio sam ruku na ramenu, srce joj je ludački lupalo, a znoj se sijala sa čela. Bila je prestravljena. Skupila je usta da zadrži vazduh, koji joj je bežao kroz nos. Spustila se niz mene kao iscurelo mleko. Kažiprstom je privukla pištolj na svoju stranu stola, a onda mi stavila obe šake na lice. Zažmurio sam.

– Izvini što kasnim, rekla je Lili, očiju punih suza.